Kuluzići su poreklom iz Pančeva. Kada je Žarkov pradeda ostao bez oca, njegova tetka koja je živela u Dolovu, a nije imala dece, uzela ga je kod sebe. Žarkov deda, otac, on, njegova dva sina i unuka rođeni su u Dolovu. Tako su svi u porodici Kuluzić Dolovci. I svi su se bavili i bave se poljoprivrednom proizvodnjom.
Žarko Kuluzić je rođen 1926. godine. Već punih 70 godina bavi se poljoprivredom. Pamti još period stare Jugoslavije. Tada je bilo i dobro i loše. Kako se Žarko seća, imućnijima je bilo bolje, dok su siromašni slabije živeli. Pamti i dolazak okupatora 1941. godine, kada je imao petnaestak godina.
Trenutno Žarko ocenjuje situaciju u agraru kao izuzetno lošu.
- Pokušali smo da uzgajamo svinje. Od prve ture smo zaradili, rezultat druge ture je bio nula, a već u trećoj turi zabeležili smo gubitak. Sve što radimo, radimo bez plana. Nemamo stabilne cene. Prasiće smo svojevremeno platili 200 dinara, a tovljenike smo prodavali po 60 dinara. Tu smo prekinuli da se bavimo uzgojem - priča o svom pokušaju Žarko, dodajući da se pre dve godine kontrahirala pšenica po 16 i 17 dinara, a ove godine je cena od 9 do 10 dinara. Tako su seljaci postali gubitaši.
Kuluzići obrađuju 40 lanaca svoje zemlje, a uzimaju zemlju i pod zakup. Problem koji muči poljoprivrednike iz ove i drugih familija, jeste što ne mogu da unaprede proizvodnju, već samo preživljavaju.
Nepismen, al' dobro računa
- Od ove zemlje dobijam 11 vagona kukuruza, ali imamo i druge kulture. Da bi zasnovali proizvodnju, potrebno nam je sedam vagona kukuruza. Neću da kažem da ne opstajemo, ali nema napretka u poslu. Skupa hemija, skupo seme, a kukuruz jeftin. Svojevremeno je, kada je počeo da se seje hibridni kukuruz, bilo potrebno 12 kilograma merkantilnog za kilogram semenskog kukuruza, dok je danas potrebno 40 kilograma - kaže Žarko.
Poljoprivreda je grana kojoj se ne posvećuje dužna pažnja. Ova vlast najmanje računa vodi o agraru. Od ratarstva zavisi rad uljara, šećerana, mesne industrije, mlinske i pekarske. Činjenica je da se od agrara uzima, a malo mu se daje. Žarko potencira da je nepismen, ali bolje računa od mnogih koji su završili fakultet.
- Evo proste računice. Ima nas 6 do 7 miliona u Srbiji. Ako se jedan milion hrani majčinim mlekom, dolazimo do računice da se pet miliona stanovnika hrani od proizvoda agrara. Niko ne jede eksere. Pet miliona ljudi po tri obroka, to je dnevno 15 miliona obroka. Svi se hrane poljoprivrednim proizvodima, a najmanje se ulaže u agrar - objašnjava Žarko.
Obećanja data paorima se ne ispunjavaju. Tako je za registraciju do deset hektara zemlje predviđena premija od 12.000 dinara, dok onima koji prelaze 10 hektara, nisu potrebni nikakvi računi.
- Za vreme stare Jugoslavije, za stotinu kilograma pšenice dobijali smo 57 kilograma brašna, 10 do 12 kilograma belog brašna i 9 kilograma mekinja. Trenutno, za stotinu kilograma žita dobija se 56 kilograma brašna i ništa više. U Dolovu su pre rata bile četiri mesare. Da sada postoje tovljenici, ne bi bili ispod 150 dinara za kilogram. Tržište je nestabilno i to nam je veliki problem - priča Žarko Kuluzić.
- Sve što je napravio, napravio je dok je imao 17 lanaca zemlje. Za taj period kaže da je bio bolji, jer je bilo izvoza, prodaje jaganjaca, bikova u tovu... Sada, mada ima više zemlje, ne može da napreduje. Hteo je da unuku kupi kuću, ako je potrebno i da podigne kredit. Međutim, do kredita nije mogao da dođe. Na taj način, seljaci su ne građani drugog, već trećeg reda. Samo za građevinsku dozvolu na sopstvenom zemljištu potrebno mu je 100.000 dinara.
Vlast globi kako stigne
- Uzimaju nam gde stignu i gde mogu. Može nam biti i bolje, ali to ne očekujem od ove vlasti. Možda oni okrenu list... Potrebno je da se pariteti cena izjednače. Oni su vrlo šareni u Srbiji. Tako je mleko u užoj Srbiji 24 do 25 dinara, a u Vojvodini 16 dinara. Obećanja da ćemo dobijati premije za junice od 10.000 dinara nisu nikad ispunjena, pa smo digli ruke od tog posla. Ostali smo na dve krave, a mogli smo da imamo 20. Kada bi se povelo računa, bilo bi bolje. Međutim, kod nas sve diktiraju tajkuni. Niko ih ne pita kako su stekli imetak. Radim 70 godina i tek sam stvorio kuću za jednog i drugog sina. Žito su tajkuni otkupili po 9 dinara, a u martu će ga prodavati po 14 do 16 dinara. Niko ne pita tajkune kako su stigli do imetka, a seljake koji krpe kraj s krajem, pitaju odakle im traktor ili neka druga mašina - oporo će Žarko.
