Na osnovu ove prijave po Zakonu o planiranju i izgradnji, koji uređuje da se rešenja o rušenju nelegalnog imaju zaustaviti do pravosnažne odluke o legalizaciji, upravo im Gradska uprava izdaje zaključak o prekidu postupka izvršenja po ranijim nalazima građevinskih inspektora.
A sve je počelo kada su Markovići 25. avgusta 2008. godine dobili odobrenje za rekonstrukciju. Zapisnikom građevinske inspekcije od 19. maja 2009. godine konstatuje se da su radovi izvedeni bez prijave radova i druge dokumentacije, a već 8. juna 2009. usledilo je rešenje inspektora. Kontrola zapisnika izvršena je 17. novembra, a 23. novembra donet je i zaključak o izvršenju.
- A onda je usvojen novi Zakon o planiranju i izgradnji, koji u članu 197. kaže da se već doneta akta o rušenju objekata neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka legalizacije. U ovom predmetu upravo je u izradi zaključak o odlaganju izvršenja do okončanja postupka legalizacije - kaže gradski sekretar za inspekcijske poslove Vojislav Šuša.
I tako... u državi Srbiji. Ono što svojevremeno nije mogao ni državni „Tamiš", uspelo je Markovićima. Otvorili su lokale u objektu pod zaštitom države, dobijajući saglasnost za jedan stepenik od Zavoda za zaštitu spomenika, pa ih je onda urađeno više. Sada se za ovakvo hrabro i bezobzirno postupanje traži i legalizacija. Čak i da je ne bude, u šta je u Srbiji teško poverovati, nema nikakve sumnje da se operacija Markovićima isplatila. Pa banke su sigurno plaćale pozamašan zakup.
