Duvan ubija

Duvan je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu i predstavqa jedini legalan proizvod koji ubija od trećine do polovine svojih konzumenata. Kako su deca posebno osetqiva na duvanski dim, a ne mogu se usprotiviti boravku u sredini s duvanskim dimom odrasli moraju biti svesni da: pasivno pušewe ili secondhand smoke, ili pušewe iz druge ruke, jeste udisawe duvanskog dima iz okoline. Ne postoji neškodqiva količina duvanskog dima. Deca dišu brže, više se kreću i tako udišu više otrova u odnosu na svoju telesnu težinu. Sposobnost eliminacije otrova iz organizma deteta je mawa nego kod odraslih. Sve navedeno uz podatak da oko 23 odsto trudnica puši u izvesnom periodu trudnoće, ima za posledicu prevremena rođewa, nezrelost pluća, malu porođajnu težinu, povećan rizik od iznenadne smrti novorođenčeta, anomalije, češće infekcije dowih respiratornih puteva, astmu, infekcije sredweg uha. Svetska zdravstvena organizacija tvrdi da ne postoji siguran nivo izlagawa duvanskom dimu, pa je potpuna zabrana jedina efikasna mera koju uvodi sve više zemaqa. Ovim zabranama treba da prethodi medijska kampawa kako bi se stanovništvu objasnila neophodnost ovakvog zakona. Sledeće čiwenice treba da budu opomena pušačima da se odreknu ove štetne navike: cigaretu čine papir, lepak, filter, duvan i aditivi. U cigareti se nalazi oko 4.000 štetnih materija, od čega su 43 kancerogene. Glavni sastojak je nikotin, otrovni alkaloid, psihotropna supstanca koja inhibiše enzim monoaminooksidazu, dopamin se ne razgrađuje, već wegova koncentracija raste što za posledicu ima osećaj sreće, zadovoqstva, opuštenosti i zadovoqstva. Ovo je u osnovi nikotinske zavisnosti koja je po SZO izjednačena sa heroinskom zavisnošću. Dodavawem amonijaka u cigarete povećava se brzina prenosa od udisawa dima do receptora u centralnom nervnom sistemu. Neki od aditiva koji se dodaju cigaretama su sumpor - da bi duvan imao lepu žutu boju, olovo - da bi se korigovao ukus, antifriz - da se duvan ne bi presušio, azbestna vlakna - da se pepeo ne bi krunio, titan-dioksid - da bi pepeo bio beo. Štetni efekti nikotina se vide na krvnim sudovima jer dovodi do oštećewa endotela što za posledicu ima aterosklerozu, koja je u osnovi svih kardiovaskularnih oboqewa. Na oštećenom endotelu češća je tromboza. Nikotin direktno može izazvati koronarni vazospazam, što se klinički ispoqava kao angina pektoris. Nikotin stimuliše lučewe adrenalina pa su srčane aritmije češće. Nikotin mewa lipidni status, povećava se LDL, a pada nivo HDL holesterola. Duvanski dim je faktor rizika za većinu kardiovaskularnih plućnih i malignih oboqewa.