Dr Mišel Oden je pre 40 godina u Francuskoj počeo da se bavi humanizacijom porođaja i svoju ideju, podurptu brojnim studijama, od tada uporno širi u svetu. NJemu pripadaju zasluge za uvođenje kućnog ambijenta u porodilištima, porođaja u vodi gotovo bez bola, i nefarmokološku podršku porodiljama. Svetsku popularnost i priznanja ubrao je kada je osnovao Centar za primalno zdravlje, gde se izučava značaj fetalnog, perinatalnog i postnatalnog perioda za zdravlje tokom života, a pokrenuo je i veb-sajt „Ekologija materice". Svoje ključne radove objavio je u „Lacetu", a njegovih 11 knjiga prevedeno je na 22 jezika.
Šarmantno, zanimljivo, a na engleskom jeziku (uz pomoć prevodioca), pažnju svojih slušalaca u Pančevu, dr Oden zadržao je preko dva sata. Suština njegovog temeljno obrazloženog zalaganja za humanizaciju porođaja jeste da kad god je to moguće porođaj treba prepustiti prirodi. Posebno je istakao značaj kontakta bebe i majke odmah posle porođaja, kako je rekao, najduže kroz jedan sat, kada bi trebalo da usledi i prvi podoj s kojim će bebi biti podaren kolostrum kao najidelnija i nezamenljiva zaštita za kasniji život.
- Donedavno, žena nije mogla roditi, a da njeno telo ne izluči složen koktel „ljubavnih hormona". Danas, u mnogim zemljama većina žena rađa bez uporišta koje pruža ta bujica hormona. Farmaceutski preparati koji zaustavljaju izlučivanje prirodnih materija i nemaju uticaj na ponašanje majke, u širokoj su primeni, na primer, drip sintetičkog oksitocina i epiduralna anestezija koja zamenjuje delovanje endorfina. Nadalje, mnoge žene rađaju carskim rezom. Dugoročne posledice ovakvih, nekada izuzetno retkih postupaka, moraju se sagledati u civilizacijskim okvirima. Trenutna situacija izražava duboko ukorenjenu i široko rasprostranjenu slepoću za osnovne potrebe žene koja rađa, a to je nešto što je oduvek bilo uobičajeno u porodičnim krugovima. Ovakav nedostatak interesa, u vremenu kada elektivni carski rez na zahtev postaje sve učestaliji, potpuniji je nego ikada pre. Ovaj novi fenomen, koji je započeo u Italiji i najvećim gradovima Južne Amerike, danas je rasprostranjen u čitavom svetu. Međutim, ako govorimo jezikom naučnika koji proučavaju telesne funkcije, jednostavno je objasniti zbog čega i kako određene situacije mogu omesti proces rađanja. Takva je, na primer, situacija u kojoj žena koja rađa oseća da je pod nadzorom, situacija koja teži tome da aktivira deo njenog mozga-neokorteks, koji bi, tokom porođaja, trebalo da je neaktivan. Drugim rečima, privatnost je temeljna potreba u procesu rađanja. Proces rađanja takođe ometa bilo koja situacija u kojoj dolazi do otpuštanja hormona iz porodice adrenalina. To znači da je osećaj sigurnosti još jedna od temeljnih potreba porodilja. Fiziološka perspektiva pomaže nam u razumevanju činjenice da su žene širom sveta i tokom vremena uvek težile rađanju u blizini svojih majki ili u blizini neke iskusne majke ili bake. U idealnom slučaju, čovek se u prisustvu svoje majke oseća sigurno, neposmatrano i neprosuđivano - kazao je dr Oden.
Vrhunski stručnjak dr Mišel Oden je u našem gradu gostovao u organizaciji Udruženja za javno zdravlje Srbije, a pored pančevačkih lekara, njegov domaćin bio je prof. dr Vuk Stambolović s beogradskog Medicinskog fakulteta. Obraćajući se učesnicima seminara, dr Stambolović je istakao da gostovanje dr Odena u Pančevu nije slučajno.
- Kolega Oden je posle 12 godina ponovo gost Srbije, a od svih bolnica koje smo mogli da odaberemo za saradnju s njim, odabrali smo baš pančevačku, pre svega zbog dr Vladimira Vajsa i njegovih kolega i to zato što oni u ovdašnjem porodilištu sjajno rade svoj posao, ne slede nemilosrdnu medikalizaciju već su prevashodno okrenuti interesima porodilja - naglasio profesor.
