Skromnija studentarija uzeće koji dinar radeći kao iznajmljeni agitpro idući od vrata do vrata, yepova punih flajera, oblepljujući stubove po mraku i uz rizik da ih naplavi neko od političkih protivnika. Oni promućurniji polaznici visokih škola, imaće priliku da u privremenom posliću nauče životnu nauku – kako se stiže do vlasti.
Posla će imati štamparije za trukovanje plakata, majica, kačketa, mediji će biti puni novih likova i kampanja koje će možda platiti oni preduzetnici čije vreme stiže, kad i ovih s plakata...
Sudeći po bogatom srpskom predizbornom iskustvu, doduše drugih gradova, mogli bismo jednom u ovom lovu u mutnom, bolje da prođemo. Ako u finišu trke budu novosrbijanci, eto nama prilike da, posle Kačareva i Starčeva, nešto asfalta pretekne i za zapušavanje rupa na našim glavnim sokacima, koji dinar za završetak hale u zapišanom buvljačkom bagremaru, izgradnju kanalizacije, još poneki vrtić pokriven tegolom, a mogla bi i severna sela da se napiju ladne vode. Železnica, omiljen zabran novosrbijanaca, bi svakog petog u mesecu mogla da dotera štrokavi voz sa samo sat zakašnjenja u stanicu „Predgrađe”.
Demokratska stranka Srbije bi mogla da nas vrati na pravi put i ponovo pokrene večite salonske teme, među kojima je neizostavno i ona da je Kosovo kolevka Srbije, koje se nikada nećemo odreći, ma koliko nas to koštalo, i pokuša da ublaži posledice statutarne slobode naše mile Vojvodine. Pančevce bi bar kad je zdravlje u pitanju, mogli da ubede da je Kamenica bliža od Beograda, pa ma tamo putovali i na zračenje. Koštuničini saborci mogli bi da se teškom mukom odreknu pristupnica bar kad je imenovanje članova školskog odbora u pitanju...
Naprednjaci bi u postojeći sojuz za skupljanje potpisa, posle pobede, mogli za svaki slučaj da prigrle i bratsko izvorno krilo tim pre ako im posle sedam godina, iz Ševeningena konačno oslobode vojvodu Šešelja. Socijalisti bi i u toj kombinaciji bili ko zapeta puška da podupru pobednike. Mrkonjića bi u tom slučaju žitelji varoši na Tamišu dočekali uz crvene karanfile jer bi bila sigurica da bi nam Mrka popravio nadvožnjak pre roka, pardon pre no što voz pređe preko njega.
E tad bi se u ovoj zemlji konačno krenulo napred…
Napred u nove obračune s kriminalcima ali samo one s žutim, demokratskim pedigreom. One prevejane, stare, majstore iz pratranzicione faze ne treba dirati. Ne grize se ruka koja te na vlast dovela. Jurišalo bi se s puno poleta na nova ministarstva, nove ambasade, nove fondove, domaće evropske, ruske, kubanske, kineske...
Valjalo bi da i demokrate budu neki od bitnih faktora buduće koalicione kombinacije jer bi tada porodična firma ove stranke, „Montera”, mogla da okonča megalomanske graditeljske poduhvate širom zemlje, a Pančevci bi konačno dobili zgradu Zavoda za javno zdravlje, a Interno odeljenje i Neurologija bi najzad postala pristojna mesta gde Pančevci umiru. E kad bi se to sve dogodilo, bilo bi iole opravdanja da samo neko od direktora čučne u upravljačku fotelju glavnokomandujućeg u Bolnici, Domu zdravlja ili Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, i eventualno za direktora propale firme „Vozi, Miško”.
Uvek pun iznenađenja Mlađan Dinkić, posle novčanice od 1.700 evra, pardon dinara, verovatno ima i sad keca u rukavu. Zna on da narod voli kad ga mađijaju pravi majstori, onako za sve akcije i na veliko. Šalu na stranu, petrohemičari bi mogli ovde birajući između Dinkića i Rusa, ako „G-17 plus” prođe cenzus, nešto i da ušićare.
Pančevo treba da se uzda u ono što će u vreme eventualno bliskih izbora obećati dva dosledna igrača – Palma Jagodinac i Krkobabić Kačarevac. Prvi je bar odlučno rešio problem Roma u svom ataru, a drugi ne da na penzije. A to je u ovim hudim i nadolazećim još luđim vremenima valjda najbolja garancija da će nas vremešne i iznemogle, tate i mame preraniti i iškolovati ono malo nejači kod kuće. Malo li je?
