Gradska Skupština je usvojila zaključak kojim nalaže Gradskom veću da obavi uvid u celokupan postupak u vezi sa asfaltnom bazom koju je preduzeće „Vojvodinaput” namerilo da otvori na parceli između „Petrohemije” i Starčeva. Za ovakav zaključak su glasali odbornici Demokratske stranke, „Nove Srbije”, Liberalno demokratske partije, „Narandžastog bloka”, kao i Demokratske stranke Srbije koji su, prvobitno, bili protiv toga da se ova tačka stavlja na dnevni red skupštinskog zasedanja.
Član Gradskog veća zadužen za ekologiju Vladimir Delja je uporno pokušavao da odbornike ubedi u to da Skupština ne treba da raspravlja o ovoj temi, jer to ne spada u njen delokrug rada, i pride je naglasio da je nezakonito razmatrati upravni postupak koji je još u toku. Prevagnuo je ipak stav da se ne sme dozvoliti da bez posla ostane skoro 300 radnika „Vojvodinaputa”, što je vlasnik firme, austrijski „Štrabag”, najavio kao mogućnost, ukoliko se i dalje bude otezalo s odgovorom Gradske uprave na zahtev za postavljanje asfaltne baze.
Kako je počelo?
Već smo pisali, ali nije zgoreg podsetiti. Priča o asfaltnoj bazi počinje 2006. godine, kada je preduzeće „Vojvodinaput” kupilo parcelu od sedam hektara, između Starčeva i fabričkog kruga „Petrohemije”, tik uz Spoljnostarčevačku ulicu. Prodavac ovog parčeta zemljišta bilo je Društveno preduzeće „Vojvodina” iz Starčeva, koje je u tom trenutku već ušlo u proces privatizacije. Direktor Borivoje Dodić podneo je zahtev Agenciji za privatizaciju da odobri prodaju ove parcele, što je ona i učinila.
Milivoje Durković, direktor „Vojvodinaputa”, više puta je isticao da su se opredelili baš za ovu parcelu na kojoj će graditi novu asfaltnu bazu, jer im je u Direkciji za izgradnju i uređenje Pančeva rečeno da prema Generalnom urbanističkom planu upravo ova lokacija odgovara toj nameni. Od Direkcije su dobijeni i urbanistički uslovi, od opštine Pančevo raznorazna odobrenja koja su zaključena Odobrenjem za gradnju, i onda je sve stalo. Da bi se stiglo do zaključne dozvole koja prethodi gradnji, a to je građevinska, bilo je neophodno uraditi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu o kojoj konačnu reč ima Tehnička komisija, a na osnovu čega opštinski Sekretarijat za zaštitu životne sredine daje, ili ne, dalju prohodnost investitoru.
I onda počinju zavrzlame. Održane su, kako je propisano, i dve javne rasprave na kojima su se, naročito u Vojlovici, građani pobunili što će u njihovoj sredini osvanuti još jedan, po njihovoj oceni, zagađivač.
Tehnička komisija, kojoj predsedava Biljana Miladinović iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, 14. aprila 2008. godine zahteva izmene i dopune Studije. Traženo-učinjeno, ali u izveštaju Komisije je negativno mišljenje o postavljanju asfaltne baze na ovom mestu. Međutim, rešenje o odbijanju Studije niko iz Komisije, pa ni predsednica, nije želeo da potpiše.
U to vreme dolazi i do promene u lokalnoj vlasti, i problem asfaltne baze se sve do oktobra blago zapostavlja. Aktuelizuje ga jedna sednica kolegijuma Gradskog veća na kojoj se insistira na tome da se preispita rad Tehničke komisije. Na zahtev tadašnjeg načelnika Gradske uprave Draška Petrovića a. d. „Zaštita na radu” radi dodatnu stručnu analizu, ali članovi Komisije ne odmiču na putu donošenja odluke.
U januaru 2009. godine, „Vojvodinaput” podnosi zahtev za obustavljanje postupka u delu procene uticaja na životnu sredinu, radi se nova studija, menjaju se članovi Tehničke komisije (na čelu ostaje Biljana Miladinović), da bi se 29. maja održala i i nova javna rasprava. Ovoga puta Vojlovčani menjaju mišljenje i asfaltnu bazu više ne tretiraju kao dodatnog zagađivača, već kao modernu tehnologiju evropskih standarda. I to je sve što se promenilo za godinu dana. Druge okolnosti, manje-više, ostale su iste.
Tehnička komisija i u novoj studiji vidi neke nejasnoće, a sada je „kvaka” u obimu proizvodnje koji je planiran u asfaltnoj bazi, i od investitora se traže dodatna objašnjenja. Jasnog i decidnog odgovora iz gradskog Sekretarijata za ekologiju još nema, bar ne onakvog kakav bi odgovarao austrijskom „Štrabagu”. Rok za nekakvo novo odlučivanje prolongira se za 31. maj.
Kap u čaši
Kao što je pričao i pre godinu dana, Vladimir Delja govori i sada.
– Nije sporna tehnologija asfaltne baze koja je savremena i ekološki mnogo naprednija od stare. Problem je u tome što je ova baza planirana na neodgovarajućoj lokaciji koja se nalazi na pravcu dominantnih vetrova. Praškasti i štetni produkti asfaltne baze doprineli bi ukupnom zagađenju u ovom delu grada, i bila bi to kap koja bi prelila ionako punu čašu koja narušava životnu sredinu u Pančevu, u ovom slučaju najviše u Vojlovici, i u Starčevu – kategoričan je Delja.
On tvrdi da je ovde reč o zalaganju za profit i interes investitora, a ne za dobrobit građana Pančeva i zaposlenih u „Vojvodinaputu”. Čudi ga to što odbornici LDP-a nisu s istim žarom bili zainteresovani kada su, posle loših privatizacija, otpuštani radnici u nekim drugim preduzećima.
Vladimir Delja ne osporava da je postrojenje nove asfaltne baze savremeno i ekološki moderno, ali insistira na tome da lokacija nikako ne odgovara. I to je, po njemu, činjenica koja se ne može promeniti. Po važećem GUP-u ovaj prostor je namenjen za mala preduzeća i zanatske usluge, što, kako kaže, predviđa i strategija razvoja grada.
Po rečima Delje, i Deklaracija protiv zagađivača, koju je usvojila lokalna Skupština 2001, a kasnije prihvatila republička, zabranjuje u južnoj zoni izgradnju postrojenja koja bi pogoršala ekološku situaciju u gradu. Ako bi asfaltna baza na ovom mestu dobila zeleno svetlo, ova Deklaracija bi bila obesmišljena.
Glavni gradski ekolog smatra da je rešenje moguće kada bi „Vojvodinaput” pristao na drugu lokaciju. Međutim...
– Predstavnici „Štrabaga” od početka vrše pritisak i osiono se ponašaju. Na poslednjem sastanku poručili su da ukoliko ne dobiju dozvolu za asfaltnu bazu, izmestiće je u neku drugu opštinu. I zapretili da će otpustiti svih 300 radnika „Vojvodinaputa” u kome više neće biti mesta ni za jednog Pančevca – kaže Delja.
Istini za volju, negde u martu prošle godine, i gradonačelnica Vesna Martinović dobila je pismo od finansijskog direktora a. d. „Vojvodinaputa” Alfreda Krala, u kome se navodi da Koncern „Štrabag” trpi nepotrebne troškove zbog odugovlačenja izdavanja građevinske dozvole, zbog čega se razmišlja o izmeštanju baze. To bi, kako stoji u pismu, dovelo u pitanje i radna mesta zaposlenih u „Vojvodinaputu”.
Nepobitno je, zaista, da se oduglovači. Kao što je činjenica i to da su gradsko preduzeće (Direkcija) i gradske službe (Sekretarijat za stambeno-komunalne poslove) utirali put asfaltnoj bazi baš na ovoj lokaciji. Pitanje je samo da li su to činili po propisima, kao i da li su obmanuli investitora.
Upravo se na to pozvao za skupštinskom govornicom Predrag Patić, šef odborničke grupe LDP-a.
– Investitor je iz Gradske uprave, odnosno Direkcije, dobio uputstvo gde da bude lokacija nove asfaltne baze. I to je ono što je za nas sporno, a vi i, pored toga, mrtvi-ladni dovodite u pitanje egzistenciju 296 porodica. Privatizacija „Vojvodinaputa” je jedna od retkih koja je bila uspešna u našem gradu, a vašim ponašanjem kao da želite ovog investitora da oterate. Što niste reagovali kada je vaš šef (Vojislav Koštunica – prim. aut.) prodao „Rafineriju”, i svom pajtosu „Azotaru” i „Petroremont”? A znamo kako su prošla ova preduzeća – prokomentarisao je Patić.
Bilo je veoma upečatljivo i izlaganje odbornice DS-a iz Vojlovice Silvane Ivazović-Jeđini, koja je napomenula da je cilj svakog normalnog da dovuče investitore u grad, a ne da ih rasteruje. I objasnila kako je na poslednjoj javnoj raspravi u Vojlovici, posle iscrpnog objašnjenja, iskristalisan stav da moderna asfaltna baza ne može dodatno da ugrozi životnu sredinu. Dodala je i to kako službenici Sekretarijata za ekologiju ne pokazuju ovakvo interesovanje za druge zagađivače i ekološke incidente.
Propust mi je ime
Radikali su davali podršku Delji, novosrbijanci se nisu izjašnjavali, a raspravu je prekinula gradonačelnica Vesna Martinović, koja je u vrlo oštrom tonu, rekla sledeće:
– Ajde da ne vređamo zdravu logiku i menjamo teze. Reč je o tome, i zbog toga je Demokratska stranka podržala inicijativu Liberalno demokratske partije da se na ovoj sednici raspravlja o ovoj temi, da konačno utvrdimo imenom i prezimenom ko je svojim postupanjem ili nepostupanjem izazvao da investitor tri godine trpi pravnu i finansijsku neizvesnost i da ne zna da li je planirana investicija moguća ili nije. I da li je trebalo tri godine da neko utvrdi da postoji Deklaracija koja je doneta još 2001. godine? Ako je tako, onda vrlo ozbiljno sumnjam i u stručnost i u kvalitet rada onih koji o ovakvim zahtevima odlučuju. A ako je nešto drugo u pitanju, onda bih volela da sam i to do danas čula.
Gradonačelnica je naglasila i to da želi da preseče priče koje su počele da kolaju po skupštinskim hodnicima, kako su odbornici Demokratske stranke, zbog nekakvih interesa, morali da promene svoj stav.
– Ovde se ne radi ni o kakvom obliku mita ili korupcije. Ovde je reč o zdravoj logici i ono što ja kao gradonačelnica želim da se u ovom gradu jednom dogodi, da se kaže ime i prezime onih koji su doveli do toga da jedna firma odlazi iz grada, jer se grad pokazao kao loš domaćin. A ne da se, kao što je uobičajeno, prozivaju gradonačelnik ili predsednik Skupštine, zato što je tako najlakše i zato što su oni formalno predstavnici grada. Neću više da moja funkcija bude pokriće za tuđi nerad i ko zna šta još – dodala je Vesna Martinović.
U svom izlaganju ona je prozvala Gradsku upravu da često ne radi kako treba i dodala: „Ne daj bože da u pojedinim sekretarijatima morate da završite neki svoj posao.” Rekla je da se čak i sednice Gradskog veća prilagođavaju potrebama nekih sekretarijata.
Napomenula je i to kako je pre godinu i po dana, kada je došla na funkciju, dobila podatak da u upravi postoji 8.000 nerešenih predmeta iz prethodnih godina, najvećim delom iz stambeno-komunalne oblasti i zaštite životne sredine, što je okarakterisala kao skandal.
– Imam osećaj da su mnogi zaposleni u gradskoj administraciji izgubili osećaj za vreme i prostor, i onda grad Pančevo nosi epitet da ima tromu administraciju. I zato, mi iz vlasti nećemo da dozvolimo da gradska administracija ovde bude vladar ljudskih sudbina. I to je ono na šta je usmerena saglasnost Demokratske stranke kada je u pitanju inicijativa LDP-a – poručila je gradonačelnica.
Predložila je da gradska Skupština naloži Gradskom veću da obavi proveru postupanja službi Gradske uprave i svih preduzeća i ustanova koji su učestvovali u odlučivanju o zahtevu „Vojvodinaputa”, kao i da Veće predloži odgovarajuće mere, počev od načelnika Gradske uprave, radi sankcionisanja eventualnih propusta. Skupština je takav zaključak i usvojila. Vreme koje je Gradsko veće dobilo za ovaj posao, oročeno je najdalje do sledeće skupštinske sednice.
I tako je okončana rasprava o asfaltnoj bazi na ovom zasedanju. Ali ne i neizvesnost, i investitora, i građana, i ekologa, i zaposlenih u „Vojvodinaputu”, i ovih i onih. Da li asfaltna baza može da se gradi na pomenutoj lokaciji? Komisija koja odlučuje o uticaju na životnu sredinu, još nije rekla završnu reč. I da li je ona uopšte ta koja će to (konačno) uraditi?
