Pogodnost države, koja je uredbom omogućila povezivanje radnog staža od 1. januara 2004. do 31. juna 2009, nažalost ne mogu da iskoriste sadašnji i nekadašnji radnici Fabrike sijalica „Tesla”. Vidno uznemiren predsednik fabričkog Sindikata Stevan Rajković kaže da su među prvima priložili svu potrebnu dokumentaciju, ali da im je zahtev iz nerazumljivih razloga odbijen.
– Trenutno, „Tesla” ima 127 zaposlenih, a tražili smo povezivanje staža od 2004. za skoro 600 sadašnjih i nekadašnjih radnika. Odbili su nas samo zato što je fabrika privatizovana po starom zakonu. Naravno da je država odgovorna što nije redovno kontrolisala poslodavce da li redovno isplaćuju zarade, poreze i doprinose. Da je samo radila svoj posao, sada ne bi bilo nepovezanog staža i radnika koji nemaju prava da se leče. Za PIO osiguranje treba 29, a za zdravstveno 62 miliona. Iz Poreske su nam za prošlu godinu za zdravstveno tražili uplatu od 3,2 miliona, kako bismo mogli da idemo na zamrzavanje duga do 2012. Molio sam poslodavca da uplati, ali je on rekao da to ne dolazi u obzir, da „Lili” više ne da ni dinar za „Teslu”. Ovako nemamo knjižice od jula prošle godine – gorko će prvi sindikalac.
Da bi povezali staž, bar tako su Rajkoviću u Ministarstvu finansija objasnili, fabrika može da uđe u kombinaciju za kreditno povezivanje staža, za šta na objekte treba da stavi hipoteku. Međutim, ovaj finansijski poduhvat biće nemoguća misija. Velika je nevolja što je sud, po nalogu radnika i ostalih poverilaca, za sredinu marta zakazao prodaju četiri zgrade/pogona „Tesle”. Ukoliko se na ovoj, četvrtoj licitaciji, umesto gazde pojave neki drugi kupci, onda će „Tesla” definitivno ostati bez imovine, a radnici bez povezanog staža, jer su ionako od 1. januara 2009. na prinudnom odmoru. Doduše, fabrici će preteći samo magacini i skladišta, koji su izdati u zakup, a na te objekte teško da će iko od bankara staviti hipoteku.
On dodaje da gazda i dalje poseduje 40 odsto kapitala, a mali akcionari umesto 60, imaju tek 33 odsto, jer su upisali „Dinkićeve akcije”. U posedu Akcijskog fonda našlo se oko 27 odsto akcija. Rajković kaže da sada najmanje zamera vlasnicima 40 odsto kapitala:
– Znaju zašto su došli u Pančevo. Oni su ekspedicija koja na terenu radi šta radi, a imaju podlogu u liku Mladena Grujića. Sve to im je omogućila država.
Naš sagovornik ne beži od odgovornosti, pa kaže:
– Krivicu snosimo i mi, radnici, pošto smo bili neorganizovani, ali bili smo gladni. Plata nam je do aprila 2008, bila po 2.000-3.000 dinara. Kad je on došao i tresnuo milion dinara na sto i rekao podelite radnicima, obradovali smo se. U međuvremenu, krenula je proizvodnja, mesec i po dana stizao je repromaterijal, pala su velika obećanja, ali su zauzvrat tražili da dobiju poverenje da upravljaju firmom. Upozoravao sam kolege, no oni su govorili da nam nikad nije bilo bolje. Već u julu, kad su uzeli vlast, sve je krenulo drugim tokom.
Od 1. januara 2009, nema ni proizvodnje, a na posao dolazi petnaestak radnika (pravna, kadrovska i obračunska služba). Ostali su kod kuće, bez ikakvog objašnjenja. Sindikalac kaže da im je ostalo malo strpljenja i vere u državu, ali kako stvari stoje, u 2011. godini, inače rezervisanoj za proslavu jubileja – 80 godina postojanja, „Tesle” – nema.
PROPAST U REŽIJI DRŽAVE
„Tesla” je privatizovana 2001. po ondašnjem Zakonu o svojinskoj transformaciji, te je radnicima pripalo 60, a državi 40 odsto kapitala. Međutim, državni paket je aprila 2008. pazario beogradski „FAP famos”. Sedište „Famosa”, ali i „Treće petoletke”, „Lili drogerije”, „Radova u toku”, „Kompresora”, „Hleba i kifli”... jeste u Ulici Žorža Klemansoa. Ove i još neke druge firme pripadaju Mladenu Grujiću. Grujić, kao narodni poslanik „Nove Srbije”, sedi u Skupštini Srbije.
– Zadesila nas je gorka sudbina privatizacije u režiji države, jer je ona bezuslovno prodala svoj udeo. Nije obavezala kupca da se bavi proizvodnjom, da ne otpušta radnike... A očito da vlasnik nije za to zainteresovan pošto se bavi trgovinom akcija i nekretnina. Početkom 2009. zaustavili su proizvodnju u „Tesli”, a potom su počeli rasprodaju proizvoda, mašina, objekata.
Rajković na primeru Upravne zgrade navodi kako se odvija trgovina nekretninama. Prve sudske licitacije propadnu, pa po zakonu, cena na sledećim prodajama pada.
– Upravnu zgradu je za 42 miliona kupila „Lili”, ali ju je nakon dva meseca, prodala firmi iz Sremske Mitrovice za 78 miliona. Nije teško da se izračuna koliko su gazde na ovoj trgovini zaradile. A, poređenja radi, paket akcija od 40 odsto kapitala „Tesle” kupili su za 16 miliona.
UMESTO NEKROLOGA
Stevan Rajković u „Tesli” je upisao 31 godinu staža, što mu daje za pravo ne samo da se seća već i da upoređuje. S ponosom, ali i setom, govori da je Fabrika sijalica osnovana 1931, a za njeno ime pristanak je lično dao Nikola Tesla. Ona se našla u društvu malobrojnih firmi koje su obeležile privredu 20. veka, a kao brend Pančeva pročula se po celom svetu.
Fabrika je zapošljavala 1.700 radnika i proizvodila 55 miliona sijalica za domaće (celu staru Jugoslaviju) i inostrano tržište. Nekontrolisanim uvozom i poražavajućom privatizacijom, fabrika je dovedena pred zatvaranje. Ovde više nema proizvodnje, a uskoro će po svoj prilici „Tesla” ostati i bez imovine.
Zorka Tomin
Posle kise kasno je za kabanicu
Sve sto je gospodin Rajkovic Stevan napisao je potpuno tacno. Ne samo da je tacno, vec je i "ublazeno". No, kasno je da posle kise oblaci kabanicu. Naime, svojevremeno smo ga mi bivsi zaposleni upozoravali na to sta ce se desiti, ali on to tada nije zelo da cuje. Propast "Tesle" je godinama cinjena uz precutnu saglasnost Sindikata.Bas to lose upravljanje i preuzimanje vlasti u julu, kako kaze Rajkovic je dozvolio Sindikat. Na Skupstini akcionara pokusala sam to, kao punomocnik da sprecim, al Sindikat i njihova nagodba su bili "jaci" - nadglasali su mene i meni slicne.Sidikat "Tesle" je na zalost zaposlenih uvek kasno reagovao, pa i danas.
08/03 2010, 15:03