Kad sneg počne da se topi ili kiša ospe kao što je bivalo ovih dana, zaposleni u Laboratoriji Doma zdravlja asortimanu epruveta špriceva i igala moraju dodati još lavore i kante. Nije obavezno da one budu od plemenitog metala, važno je samo da su čitave. Nije priča nebulozna nego je krov šupalj, a ni to nije od juče.
Godinama, malo po malo, pa se sada otvorile rupe onolike. Dok na neudobnim, uskim klupicama svoj red za vađenje krvi čeka po nekoliko stotina još snenih sugrađana, jer red hvataju pre zore, tiho, gotovo nežno rasanjuju ih kišne kapi, sve jednako dobujući, jal’ njima za vrat, jal’ u one lavorčiće. Da koga, ne daj bože, ne tresne struja, ona je u najnatopljenijim prostorijama laboratorije isključena, a u drugima je na snazi „oprez”.
Žao je zdravstvenim radnicima, nije da nije, ali oni su u toj priči nemoćni, i kako su poslu predani, zabrinuti su zbog toga što se uskoro može desiti da popusti i ono parče krova ispod kojeg se nalazi skupa, a moćna i pametna mašina, kadra da svakojake analize za čas uradi. „***Beckam***”, aparat vešt da za jedan sat obavi 900 različitih analiza, laboranti su dugo priželjkivali i najzad ga dobili 2008. godine. Lokalna samouprava nije štedela i tada je za njega iz opštinske kase izdvojila 3.000.000 dinara. Tom „pametnjakoviću” sada prete šupalj krov i kiša. Nije valjda da će uskoro baš stvarno i da ga potopi!
Šta valja uraditi s krovom i kani li kogod da ga popravi, pitali smo dr Stevana Žilovića, v. d. direktora Doma zdravlja.
Evo odgovora:
– Problem s krovom nije skorašnji i dobro nam je poznat. Reč je o ravnom krovu na koji smo već postavljali nekakvu izolaciju, ali ona nije potrajala. Projekat za izgradnju kosog krova sačinjen je pre dve godine, ali kako je reč o investiciji koja po predračunu iznosi oko 15.000.000 dinara, koliko Zdravstveni centar „Južni Banat” u svojoj kasi nije imao (nema ni sada – prim. autora), za taj posao sredstva nisu nađena ni u buyetu grada. Istina, ovogodišnjim gradskim buyetom za krov je planirano milion dinara, ali to je samo delić investicije. Ovih dana razmišljamo da nekim novim izolacionim materijalima i postavljanjem novih oluka, bar na nekoliko godina rešimo taj problem – nada se direktor.
Dok se ova nada ne ostvari, pacijenti će, kad se kiša baš zainati, bežati iz jednog kraja hodnika u drugi, i nije to njima problem, ali s aparatom „***beckam****” to ne ide tako lako. Pametna mašina ne trpi da se ćuška čas tamo čas ovamo, što se čini sa starijim aparatima u Laboratoriji. Da bi se našla gde sada stoji, za nju je izvedena specijalna električna instalacija i dovod vode. Ako se natapanje krova što hitnije ne zaustavi, moraće, radi zaštite, da stane analizator, kažu stručnjaci Laboratorije. Uz ovu bojazan mora se dodati da kroz pančevačku laboratoriju godišnje prođe 80.000 pacijenata. Valjda će to bar nekoga da zabrine.
Mogli bi malo i od mafije da otmu
Pomerajući se levo-desno da izbegne kapljice kiše s krova, pacijent, predstavio se kao Božić, stanje u Laboratoriji ovako komentariše:
– Ne znam šta mlade generacije treba da urade, stare su ponešto uradile, da se ovakvo čudo ne događa. Mogli bi malo od mafije da otmu, a ima kod nas i gradske mafije i seoske, pa da i nama bude malo bolje. Mi, stariji još i unučad hranimo, deca ne rade, niko ne radi, samo se još o naše penzije grebu, a opet nas nigde niko ne usluži kako treba.
