Hronično zapaljenje krajnika
Hronični zapaljenski procesi limfnog prstena ždrela su posledica čestih recidivirajućih akutnih zapaljenskih procesa. Dugotrajna izloženost lošim mikroklimatskim uslovima, štetne navike (alkohol, duvan), oboljenja usta i zuba, i slično, predisponirajući su faktori nastanka ove bolesti.
Hronični tonzilitis predstavlja hronično zapaljenje palatinalnih tonzila. Obolevaju i deca i odrasli. Ipak, najčešće obolevaju deca od 4. do 15. godine. Dijagnozu nije lako postaviti, te zahteva detaljnu anamnezu, ponovljene ORL preglede, bakteriološke nalaze, biohemijske i alergološko-imunološke nalaze. Lokalni simptomi su česte upale ždrela i gnojne angine, ponavljani peritonzilarni apscesi, peckanje, žarenje, osećaj prisustva stranog tela, neprijatan zadah… Opšti simptomi su: zamaranje, dug uporan kašalj, umor… Lečenje hroničnog tonzilitisa je isključivo hirurško.
Tonzilektomija je hirurško odstranjivanje tonzila. Ona je indicirana ukoliko su upale grla česte, ukoliko dovode do poremećaja opšteg stanja ili ako su tonzile toliko uvećane da dovode do poremećaja disanja.
Indikacije za tonzilektomiju
Više od 3–5 upala grla godišnje, jaki tonzilitisi ili tonzilitisi koji slabo odgovaraju na antibiotsku terapiju, peritonzilarni apsces, velike tonzile koje ometaju disanje ili asimetrične tonzile, sumnja na tumor, kliconoštvo i slično, indikacija su za operaciju. Hirurški zahvat izvodi se u opštoj ili lokalnoj anesteziji, tonzile se hirurški odstranjuju i rana u ustima na mestu odstranjenih tonzila se ostavlja da spontano zaraste. Pacijent boravi u bolnici obično oko pet dana posle operacije. Oporavak traje oko dve nedelje i toliko se preporučuje i pošteda od posla, škole, vrtića ili fizičkih aktivnosti. Postoperativno se preporučuje da pacijent jede kašastu hranu, unosi dosta tečnosti, te da uzima prema potrebi lekove protiv bolova.
Kontraindikacije za tonzilektomiju
Postoje apsolutne i relativne kontraindikacije za tonzilektomiju.
Apsolutne su: teška opšta oboljenja organizma kao što su maligni tumori, aktivna evolutivna tuberkuloza, ciroza jetre i slično.
Zbog mogućih kontraindikacija hirurški zahvati se ne rade kod dece mlađe od tri godine, zatim kod pacijenata sa hematološkim oboljenjima (leukoze, anemija…), hemofilijom i slično, neregulisanim oboljenjima – dijabetes, hipertenzija..., hroničnim bolestima…
Ako se odluči za operaciju, sledi preoperativna priprema koja zahteva psihološku pripremu deteta i roditelja, sve potrebne analize, kao i saglasnost anesteziologa i pedijatra, ako je dete u pitanju. Približno 70 posto otorinolaringologa preporučuje odstranjenje i trećeg krajnika u istom zahvatu.
Uvećan treći krajnik
Treći krajnik ili adenoidna vegetacija je limfno tkivo koje se nalazi visoko na zadnjoj strani ždrela, iza nosnih šupljina. NJegova uloga je zaštita od infekcija. Ukoliko je treći krajnik uvećan, te uzrokuje smetnje disanju na nos ili ako uzrokuje česte akutne upale uva, sekretorni otitis ili oslabljen sluh, zbog disfunkcije Eustahijeve tube, treba ga odstraniti. Nosna opstrukcija može uzrokovati hroničnu upalu sinusa, postnazalno slivanje te posledično bronhitis. Najčešće se javlja kod dece i manifestuje se kao otežano disanje na nos i hrkanje. Rastom se vegetacije krajnika obično smanjuju, te je kod odraslih operacija retko potrebna.
Adenoidektomija je hirurško odstranjenje trećeg krajnika. Izvodi se u lokalnoj ili opštoj anesteziji. Često se odstranjuju u istom aktu sva tri krajnika (adenotonzilektomija), ukoliko postoji indikacija za takav zahvat. Pacijent se otpušta kući najčešće dan nakon operacije. Oporavak traje jednu do dve nedelje.
