Masovni protesti zbog penzija

Predstavnici naroda u Narodnoj skupštini, za nešto jače od 30 dana, ukoliko sindikati u Srbiji ne izdejstvuju povlačenje Predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ipak će raspravljati o ovom dokumentu koji nedeljama izaziva veliki revolt kod sindikalaca, nezadovoljstvo kod radnika, ali i gorčinu kod penzionera.

Na predloženi akt koji je Vlada krajem juna uputila u Skupštinsku proceduru, najpre je reagovao Samostalni sindikat Srbije, izneo niz primedbi, zatražio njegovo povlačenje iz skupštinske procedure i vraćanje na Socijalno-ekonomski savet, jer se „takvim zakonom na najgrublji način bitno umanjuju prava sadašnjim i budućim penzionerima”.

Vladi se žurilo

Predsednik pančevačkog Sindikata Milanko Bodiroga kaže da je na Veću SSSS-a zaključeno da je Vlada Srbije na volšeban način, po ko zna koji put, zaobišla instituciju Socijalno-ekonomskog saveta, što je uzrokovalo da je zakon pun nelogičnosti, i komentariše:

– Da se zakon našao na dnevnom redu Saveta, sigurno ne bi prošla sadašnja verzija. Ali je zato, po ubrzanom postupku, u junu, odmah nakon što je usvojen na Vladi, dokument poslat u Skupštinu, mada će se o njemu u parlamentu raspravljati tek u septembru. Izvesno je da se nekome žurilo, s namerom da se izbegne rasprava, kritika... Pošto su predlozi o izmenama i dopunama za naš Sindikat neprihvatljivi, mi ćemo poslaničkim grupama u Skupštini uputiti primedbe u vidu amandmana kako bi oni pokušali da spreče njegovo izglasavanje. Takođe, pozvali smo i druge sindikalne centrale da zajedno s nama uzmu učešće ne bi li se zaustavila procedura donošenja zakona, organizovaćemo i okrugle stolove na kojima će stručnjaci obrazlagati šta nije dobro u Zakonu. Ako sve to ne urodi plodom, Veće će doneti strategiju sprovođenja sindikalne borbe na teritoriji cele Srbije.

Da nije reč o najobičnijoj pretnji, pokazuje i prošlonedeljni sastanak pet sindikata (Samostalnog, ASNS-a, Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskih sindikata Srbije i USS „Sloga”). Tada je zauzet zajednički stav da se ne dozvoli usvajanje PIO zakona jer je, kako su sindikalci ocenili, izuzetno restriktivan, ne sadrži efikasan sistem naplate po osnovu PIO osiguranja, znatno je pomerena granica za odlazak u penziju, posebno za žene, više nema kategorije delimične invalidnosti, a planira se i drugačije usklađivanje penzija, što će dodatno ugroziti ionako težak položaj penzionera. Zakon predviđa i uključivanje vojnih penzionera u civilni PIO fond, što ne postoji ni u jednoj zemlji u Evropi i svetu. Sindikalni lideri su potom premijeru Mirku Cvetkoviću uputili pisma i zatražili hitan sastanak i preispitivanje predloženog zakona. Ukoliko se, kažu u Samostalnom sindikatu, premijer ogluši, onda će krenuti u pripremu štrajkova upozorenja i masovne proteste ne bi li se sprečilo izglasavanje, a to će ujedno biti prilika da se skrene pažnja i na loš materijalni položaj zaposlenih.

Čudnovata korekcija

– Da bismo pripremili generalni štrajk, pored radnika koji će direktno biti ugroženi donošenjem ovog zakona, treba da podignemo penzionere i da našoj deci ukažemo da budućnost i perspektiva u ovoj zemlji ne postoje ako sporni zakon bude donet. Činjenica je da deca neće imati gde da se zaposle, da će roditelji veoma kratko uživati u penziji, a da će sadašnji penzioneri sve lošije i lošije živeti s obzirom na to da će se na čudnovat način vršiti korekcija njihovih penzija, a tvrdimo da penzije i standard neće ići na gore već na dole. Svesni smo da u buyetu nema para, da je PIO fond u izuzetno teškoj situaciji. Međutim, umesto da se Vlada bavi uzrocima, ona se bavi posledicama, a suština je u tome što imamo katastrofalan pad proizvodnje i veliku stopu nezaposlenosti – kritikuje Bodiroga.

Uostalom, vreme će pokazati da li su srpski sindikati, svejedno koji, kadri da blokiraju državu onako kako to rade njihove kolege u Francuskoj, Italiji, Grčkoj... Ako zakon prođe bez ikakvih korekcija, onda će to biti potvrda da u Srbiji nema pravog sindikata, a povremene buduće borbe, pobune i pretnje će svi ocenjivati kao čisto zamajavanje.

PRIMEDBE NA SPORNI ZAKON

– Predlogom izmena zakona predviđeni su stroži uslovi za odlazak u penziju. Već od 1. januara, žene će umesto s 35 godina staža i 53 godine starosti, kako je to sada, u penziju ići s najmanje 35 godina i četiri meseca. Ta granica će se godišnje povećavati za po četiri meseca, pa će 2022. žene u penziju odlaziti s 38 godina staža i minimum navršenih 58 godina života, a muškarci sa 40 godina staža. Zato je Samostalni sindikat dao primedbu prvenstveno na podizanje staža i povećanje starosne granice, kao i na smanjivanje dodatnog staža za žene s 15 na šest odsto do 2019, što je apsolutno neprihvatljivo – kaže Milanko Bodiroga, predsednik gradskog Sindikata, dodajući da nije promenjen uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju. Muškarci idu u penziju sa 65, a žene sa 60 godina starosti i najmanje 15 godina staža osiguranja.

On dalje priča da je Sindikat zabrinut i za one ljude koji su radili u firmama koje su u restrukturiranju, a imali su dve do pet godina do penzije, i odlazili su na Biro na osnovu programa Vlade. Sindikat insistira da novi zakon ne kači njih, jer mnogi neće moći da od januara budu penzionisani i pitanje je da li će moći da primaju naknadu s Biroa.

Bodiroga najbraja i da su protiv predložene formule za usklađivanje penzija na nivou takozvanog opšteg boda. Vlada se vezuje za neki bod, ističe Bodiroga, koristi svoje formule i metode koje će biti nejasne za penzionere i zaposlene, i pri tom nije propisana ni donja granica ispod koje penzije ne smeju da padnu. Aktuelni zakon nalaže da prosečna penzija ne sme biti ispod 60 odsto plate, a najniža ispod 20 odsto minimalne zarade, što se sada prenebeglo.

Sporna je i odredba za beneficirani radni staž (osobe će u penziju ići s 55, a ne s 53 godine) i o porodičnim penzijama (udovica stiče pravo na penziju kada napuni 53 umesto 50 godina života, a udovac s 58 umesto 55 godina, a starosna granica će se povećavati od 2012. do 2017). Zakon je obrisao i kategoriju preostala radna sposobnost, tj. on samo tretira invalide koji ništa ne mogu da rade, ali ne i ljude koji imaju umanjenu radnu sposobnost.